Maj, 2020.
Autor: Mirza Krajina
(Ovaj tekst predstavlja drugi od ukupno dva teksta na temu funkcionalnog izbornog sistema. Prvi tekst je dostupan ovdje.)
Važan segment za svaki izborni sistem u EU, jeste sigurno i dijaspora. Evropska unija potiče mobilnost svojih građana unutar granica EU, tako što vrši pozitivnu diskriminaciju EU građana na svojoj cjelokupnoj teritoriji. Jedan od segmenata obuhvaćen politikom EU jeste i Izborni sistem koji ujednačava prava EU rezidenata sa pravima glasa građana države članice u kojoj građanin ima boravište. Bosna i Hercegovina kao zemlja kandidatkinja za članstvo u EU ima funkcionalne probleme izbornog zakona, vezane za dijasporu, kako dijasporu zemalja članica EU na teritoriju BiH, tako i dijasporu BiH koja boravi van matične države.
Koliko ima bh. dijaspore, a koliko je na spisku?
Prema dostupnom dokumentu Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH, nazvanom “Mapiranje dijaspore iz BiH”[1] iz 2018 procjena je da u Dijaspori živi oko dva miliona bh. državljana i njihovih potomaka, od kojih 34% ima državljanstvo BiH u zemlji boravka, odnosno najmanje njih 680.000. U istom dokumentu dalje se navodi da manje od 1% provede veći dio godine u BiH. To potencijalno znači da se 680.000 osoba može registrirati na izborima u BiH. U zaključcima ovog dokumenta navedeno je da je želja bh. dijaspore mogućnost kandidiranja na izborima.
Prema izvještaju CIK-a 80.788 birača iz dijaspore[2] registriralo se i bilo upisano na centralni birački spisak na prethodno održanim općim izborima. Do zvaničnih podataka koliko zapravo bh. dijaspore ima i koliko njih ima pravo glasa teško je doći. Izlaznost dijaspore, kao podatak nije relevantan, jer se računa od broja lica koja su iskazala namjeru za glasanje prethodnom registracijom i upisom u birački spisak.
Dijaspora, međutim u anketama koje je provelo navedeno ministarstvo iskazala je nezadovoljstvo u smisu nemogućnosti kandidiranja na izborima u BiH. Dakle, neophodne su i izmjene Izbornog zakona koji bi omogućio kandidovanje i glasanje dijaspore. Glasanje dijaspore i kandidiranje dijaspore otvara mnoga pitanja oko načina zakonskog uređenja. Jedano od rješenja je poput onog u Republici Hrvatskoj – formiranje posebne izborne jedinice za dijasporu.
Zbog male zainteresiranosti za izbore dijaspora nema velikog uticaja na ishod Izbora u Bosni i Hercegovini (2.7% na prethodnim), ali bitno je pomenuti da je teoretski moguće, prema postojećim pravilima, da nešto više od milion bh. građana u dijaspori iskoristi svoja prava glasa, prijavi se, glasa i na taj način u potpunosti izabere vlast u BiH.
Dakle, izmjene legislative i usklađivanje sa EU standardima je neophodno iz više razloga. Omogućavanje kandidovanja svih BiH državljana koji nastoje biti i državljani EU, a naročito bh. dijaspore, neophodno je uskladiti sa legislativom Evropske povelje o temeljnim pravima. Shodno tome neophodne su i izmjene Izbornog procesa, u skladu sa poglavljem V, članovima 39 i 40 navedene povelje[3].
Sa druge strane Izborni proces je nepravedan prema licima koja nemaju državljanstvo, a stalno borave u BiH. Na rezidente bez državljanstva lokalna vlast više nego na dijasporu, a nemaju pravo izbora iste.[4] Problemi sa kojima se rezidenti susreću, a posebno oni iz nadležnosti lokalne samouprave podjednako utiču na sve bili oni državljani ili ne. Ukoliko su ti rezidenti državljani EU, u trajnom boravku u Bosni i Hercegovini, jedini način prava glasa jeste sticanjem državljanstva. Takav proces traje dosta dosta dugo i u suprotnosti je sa praksom drugih država Evropske unije. Na nedavno održanim izborima u Velikoj Britaniji (prije zvaničnog napuštnja EU), pa čak i velikim pitanjima poput referenduma za Brexit-a učešće uzeli i nedržavljani, ali stalni rezidenti Velike Britanije. Ovaj model mogao i trebao bi biti poboljšanje i za Bosnu i Hercegovinu. Sa jedne strane bh dijaspora bi dobila pravo glasa, sa druge rezidenti u BiH bi mogli glasati na lokalnim izborima.
Pored krupnijih i Ustavnih promjena fokus izmjena izbornog procesa nije se ticao usklađivanja sa evropskim normama, što možemo vidjeti iz Izvještaja EK za BiH. Za promjenu navedenih suštinskih pitanja, odnosno više tehničkih, a manje poltitčkih pitanja nisu potrebne promjene Ustava, već samo zakona koji se tiču izbornog procesa.
Ovaj tekst je isključiva odgovornost autora/ice, te ne označava nužno i stavove Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH.
—
[1] http://mhrr.gov.ba/PDF/Mapiranje%20dijaspore%20iz%20Bosne%20i%20Hercegovine.pdf
[2] https://avaz.ba/vijesti/bih/399651/prijavilo-se-rekordnih-80-788-glasaca-iz-dijaspore
[3] http://www.europarl.europa.eu/charter/pdf/text_en.pdf
[4] Nedostaci u infrastrukturi, kao i gotovo sve iz nadležnosti lokalne samouprave jednako utiče na one koji tu infrastrukturu koriste, na rezidente, bili oni državljani BiH ili ne.