Juni, 2020.
Autor: Edis Fočo
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, iako ne sadrži posebne odredbe o privrednim društvima, kroz druge odredbe se referiše na osnovne postulate na kojima počiva počiva Evropska unija, a jedan od postulata je slobodno kretanje roba, usluga i ljudi. Pravo Evropske unije u sve većoj mjeri posvećuje posebnu pažnju pravnonom normiranju poslovanja privrednih društava, i to sa više aspekata. Ovdje bi posebno naglasili uvođenje registara privrednih društava koji su dostupni u svim zemljama članicama, kao npr. E-certis, sistem provjere lične sposobnosti privrednog društva u postupcima javne nabavke. U Bosni i Hercegovini, pravo privrednih društava, kao i nadzor nad radom privrednih društava je fragmentiran na entitete i Brčko Distrikt i predstavlja raznolikost postupanja prilikom nadzora i praćenje rada privrednih društava.
Revizija privrednih društava i nadzor nad revizijom
Zakonodavstvo vezano za reviziju i nadzor nad provođenjm revizije u privrednim društvima je je regulisano na nivou Bosne i Hercegovine samo u dijelu primjene međunarodnih računovodstvenih i revizijskih standarda, etiku u reviziji i edukaciju. Ostali segmenti, kao i uređenje nadzora nad revizijom privrednih duštava regulisano je na nizim nivoima vlasti, tako da postoji nekonzistentnost u nadzoru nad revizijom privrednih društava. Naime, ako pođemo od činjenice da prema zakonima o privrednim društvima je definisana obaveza uspostave odbora za reviziju[1], zatim komercijalna revizija, i na kraju revizija javnog sektora za privredna društva koja su javna preduzeća, odnosno kojima je određeni nivo vlasti dao ovlašćenje da obavlja poslove od posebnog društvenog interesa, ne može se govoriti o nadzoru u smislu ujednačenosti postupanja, bez obzira na primjenu međunarodnih računovodstvenih i revizijskih standarda. Osvrnemo li se i na internu reviziju, koja posljednjih godina se uspostavlja kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, uočit ćemo da kroz zakone ne postoji jasna i precizna distinkcija nadležnosti svake od revizija. Naime, u praksi se susrećemo sa situacijama „preklapanja“ nadležnosti i aktivnosti revizija, odnosno izostanka jasno razgraničenih nadležnosti.
Bosna i Hercegovina na putu ka pridruživanju EU, treba da donese zakone i propise, koji će, uz poštivanje Ustava Bosne i Hercegovine i nadležnosti entiteta, regulisati i harmonizirati nadzor nad revizijama u Bosni i Hercegovini, u cilju „ujednačavanja praksi“ na terenu. Međutim, Srednjoročni program rada Vijeća ministara Bosne i Hercegovine za period 2020-2022 nije predvidjeo bilo kakve aktivnosti po tom pitanju. Naime, Strateškim ciljem „Makroekonomska stabilnost“ definisan je program „Razvoj i koordinacija pri uspostavi sistema finansijskog upravljanja i kontrole i funkcionalno nezavisne interne revizije u institucijama BiH“, te jedan mali segment u dijelu podrške malim i srednjim preduzećima.
Dakle, stanje u pogledu nadzora na revizijom privrednih društava u narednom periodu se neće bitnije mijenjati, u smislu „ ujednačavanja“ praksi revizija na svim nivoima vlasti. Naime, ako posmatrama neke od praksi i regulsanja rada revizija, napomenut ću da je u Federaciji BiH na snazi provedbni akt, kojim su propisane cijene komercijalne revizije, što je suprotno pravilima konkurencije i natjecanju na tržištu usluga. Zatim na nivou javnih revizorskih institucija postoji koordinaciono tijelo, koje funkcionira na osnovu sporazuma, a u cilju ujednačavanja praksi u revizijama javnog sektora.
Dakle, ne postoji sistemski uspotavljen nadzor nad revizijom privrednih društava u Bosni i Hercegovini, te se u narednom periodu ne planiraju preduzimati koraci po tom pitanju.
Zaključak
Ako znamo da finansijska revizija javnog sektora, kao i komercijalne revizije, rade već 20 godina, i postigle su značajne rezultate iz svoje nadležnosti, da se interna revizija uspostavila (i još uvijek uspostavlja) unazad par godina, potrebno je da se uspostavi sistemska koordinacija i harmonizacija djelovanja u pogledu nadzora. Akcionim planom realizacije prioriteta iz analitičkog izvještaja Evropske Komisije, ova tema se ne spominje. Naime, revizija, kao vrhovna institucija svojim mišljenjem, treba i može da utiče na podršku privrednim društvima, u cilju unapređenja poslovanja i bržeg razvoja. Isto tako neophodno je da se uspostavi povezanost registara privrednih društava na svim nivoima vlasti, u cilju povećanja transparentnosti podataka i jednostavnijeg pristupa privrednim društvima u Bosni i Hercegovini sa drugih tržišta. Ono što je potrebno naglasiti da nadzor nad revizijom, bilo javnom ili komercijalnom, treba da obezbjedi daljnje unapređenje i nadogradnju ove oblasti, jer pred Bosnom i Hercegovinom, na putu ka EU, su mnogi izazovi pa tako i za oblast revizije privrednih društava i nadzor nad revizijom.
Ovaj tekst je isključiva odgovornost autora/ice, te ne označava nužno i stavove Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH.
—
[1] Zakon o privrednim društvima FBiH(„ Služben novine FBiH“ br.23/99, 45/00, 2/02, 6/02, 29/03, 68/05, 91/07, 84/08, 88/08, 7/09, 75/13) i Zakon o privrednim društvima RS („Službeni glasnik RS“ br. 127/08, 58/09, 100/11,67/13 i 82/19)