Tekst objavljen u novinama Euro Blic, 22. februar 2019.
Blokiramo reforme, lažemo Brisel
Otkako je pre tri godine predala prijavu za članstvo u EU, Bosna i Hercegovina nije postigla napredak u ključnim oblastima, niti je ispunila osnovne obaveze koje se očekuju u ovom procesu. Zaključak je ovo analitičara i predstavnika civilnog sektora u BiH, koji navode da se vlasti u BiH i dalje ne bave ustavnim reformama, a napredak nije zabeležen ni kada je u pitanju reforma javne uprave. Pored toga, u BiH je evidentan i problem slobode okupljanja, odnosno ona nije garantovana svima pod istim uslovima, dok je politička odgovornost na jako niskom nivou. Promena izbornog zakona, poštovanje odluka Ustavnog suda BiH, govori mržnje, procesuiranje ratnih zločina i suočavanje sa prošlošću, borba protiv korupcije, ljudska prava i zaštita manjina, sloboda izražavanja-samo su neki od problema koji su i dalje vidljivi u BiH, a koji su bitan preduslov da uđemo u Evropsku uniju. Koliko smo malo napredovali na putu ka EU u protekle tri godine u više navrata smo mogli da čujemo i od specijalnog izvestioca Evropskog parlamenta za BiH Kristijana Dana Prede, koji često upozorava da su u BiH deklarativno svi za što brže priključenje evropskoj zajednici, dok je u praksi situacija sasvim drugačija. Od BiH se čak tri godine čeka na formiranje zajedničkog Parlamentarnog odbora za pridruživanje i stabilizaciju. U protekle tri godine nismo uspeli uveriti partnere iz Parlamenta BiH da dođu u Brisel i da zajednički radimo na ovim pitanjima. Pokušali su u zajedničko telo uvesti pravila koja se koriste u poslovnicima u BiH. Na taj način pokušali su transformisati EU da postane BiH. Izazov je obratan, BiH treba postati deo EU, a ne da se EU transformiše u neku veliku BiH upozorio je Preda. On je naveo da neće biti lako uveriti političare u BiH da se okrenu evropskim standardima, a ostave podele koje postoje u državi. Koordinator Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH Rasim Ibrahimagić kazao je za „EuroBlic’ da BiH definitivno nije ispunila svoje osnovne obaveze koje se očekuju u ovom procesu od predaje aplikacije za članstvo, pa do samog dodelivanja statusa kandidatkinje jednoj zemlji. Odgovor na upitnik Evropske komisije je predan sa velikim zakašnjenjem. Odgovori na dodatna pitanja EK su dostavljena na potvrđivanje, takođe, sa velikim zakašnjenjem. S druge strane, pre više od tri i po godine na snagu je stupio sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji imamo sa EU, a koji kršimo – kaže Ibrahimagić. On kaže da je iz ovoga vidljivo da BiH ne ispunjava osnovne stvari koje se očekuju u ovoj fazi evropskih integracija. Mi ih, nažalost, ne ispunjavamo ili ih ispunjavamo neuredno ili sa velikim zakašnjenjem kaže Ibrahimagić. Politički analitičar Vehid Šehić ističe da je prilikom predaje aplikacije za članstvo u EU u martu 2016. godine od toga napravljen „veliki dogadaj” u BiH, iako za to nije bilo razloga jer se u suštini radilo o predaji molbe da postanemo deo evropske zajednice. – Neki su se tada ponašali kao da smo već ušli u EU iako još nismo prišli ni njenom pragu, bar ne kada su u pitanju evropski standatdi. Pitanje je koliko uopšte naši političari žele standarde EU u BiH. Ukoliko će ti evropski standardi ostati samo mrtvo slovo na papiru i ako građani u svojim životima to neće osećati onda se postavlja pitanje zašto ulaziti u EU – kaže Šehić. On ističe da BiH prvo mora da reši unutrašnje probleme, ako želi da ispuni evropske standarde. Tačno je, kaže Šehić, da je BiH usvojila ili prilagodila neke svoje zakone ili pravilnike sa onima u EU, ali građani to još ne osećaju u svakodnevnim životima iz prostog razloga jer nije stvorena pretpostavka za vladavinu prava, odnosno za demokratsko i pravedno društvo. Članstvo u EU u prvom redu podrazumeva odgovornost za poštovanje vladavine prava. Živimo u državi u kojoj se ne poštuje ustav i zakoni, kao ni odluke sudova. To znači da smo država u kojoj uopšte ne postoji politička odgovornost, kako onda možemo da pričamo o ispunjavanju uslova za ulazak u EU – kategoričan je Šehić. Prema njegovim rečima, zvaničnici u Briselu jako dobro znaju situaciju u BiH i verovatno će, nakon što dobiju odgovore na Upitnik EK, koji smo ovih dana finalizovali, tražiti dodatna pojašnjenja. Šehić kaže da političari u BiH sve dok se ne počnu istinski i verodostojno pridržavati pravih vrednosti EU, ne trebaju ni sanjati da su ispunili sve uslove za ulazak u evropsku zajednicu. On ističe da se o ulasku BiH u EU govori od 2001. godine, te da smo tada po ispunjavanju određenih obaveza bili daleko ispred Srbije i Crne Gore, a danas smo daleko iza njih. – To građani jako dobro vide. Ovde još nije nastao neki evroskepticizam, ali grada ni polako gube poverenje da ćemo ikada ući u EU, upravo zato jer naši političari ne čine ništa da ispune ono što se od nas traži. Naši političari nikako da shvate da oni trebaju da upravljaju interesima građana ove države, a ne da vladaju građanima kaže Šehić. Član Stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara Milan Sitarski, pak veruje da BiH jeste napravila određeni napredak na putu ka EU, ali da je to još daleko od onoga što se očekuje od ove zemlje – BiH prvo mora rešiti svoje političke probleme. Svi znamo kakvi su to problemi od različitog tumačenja ustava, pa do problema sa konstituisanjem vlasti. Ako tome dodamo inicijative za ukidanje visokog predstavnika i stranih sudija u Sudu BiH, onda vidimo da je ostalo još mnogo toga da rešimo pre nego se počnemo baviti onim što od nas traži EU – smatra Sitarski.