Pregovori o članstvu u Evropskoj uniji su pregovori koje država kandidatkinja vodi s državama članicama Evropske unije o uslovima pod kojima će postati punopravna članica Evropske unije. Preciznije, predmet pregovora su uslovi, dinamika i način preuzimanja acquis communautaire-a (zakonodavstva EU), koja se za tu svrhu dijeli u poglavlja pregovora. Pregovori o članstvu često se i ne smatraju klasičnim oblikom pregovora već procesom prilagođavanja države kandidatkinje pravnom, ekonomskom i društvenom sistemu Evropske unije. Političku odluku o otvaranju pregovora donosi Vijeće Evropske unije na osnovu pozitivnog mišljenja i preporuke za otvaranje pregovora od strane Evropske komisije. Pregovori se otvaraju i vode u okviru bilateralne međuvladine konferencije, a u pregovorima učestvuju predstavnici država članica Evropske unije i države kandidatkinje, te predstavnici Evropske komisije.
Sami pregovori o članstvu u Europskoj uniji podijeljeni su u nekoliko faza. Prva faza u pregovorima o pristupanju u Evropsku uniju koju je potrebno provesti prije samog sadržajnog početka pregovora je pregled i analiza usklađenosti zakonodavstva države kandidatkinje sa pravnom stečevinom Evropske unije (tzv. screening). Screening podrazumijeva jedan analitički pregled i ocjenjivanje usklađenosti zakonodavstva države kandidatkinje s acquis communautaire-om, slijedi odmah nakon formalnog otvaranja pregovora o pristupanju, a predvodi ga Evropska komisija.
Screening služi kao osnova za pregovore o pristupanju, koji se vode između država članica Evropske unije i države kandidatkinje. S jedne strane, screening daje državi kandidatkinji osnovu da izradi pregovarački stav i definira moguće zahtjeve za prelazne periode u pojedinim poglavljima pregovora, a s druge strane daje državama članicama priliku da izrade zajednički pregovarački stav i da ocijene sposobnost države kandidatkinje za otvaranje sadržajnih pregovora po pojedinim poglavljima pregovora o pristupanju.
Ova faza se provodi zasebno za svako od poglavlja pregovora o pristupanju, a njegovo trajanje po pojedinom poglavlju zavisi od opsega i količine pravne stečevine Evropske unije u određenoj oblasti zakonodavstva. U slučaju Republike Hrvatske pokazalo se da screening jednog poglavlja može trajati od jednoga dana do nekoliko sedmica, a da cjelokupan postupak screeninga traje oko godinu dana. U samim pregovorima se otvara poglavlje po poglavlje, a zavisno od ocjene, može biti otvoreno više poglavlja u isto vreme.
Svrha screeninga je da se utvrde postojeće razlike po svakom poglavlju pregovora između zakonodavstva države kandidatkinje s kojom je do trenutka pristupanja u članstvo potrebno uskladiti domaće zakonodavstvo i pravne stečevine Europske unije. Njime se utvrđuju oblasti u zakonodavstvu države kandidatkinje koje je potrebno prilagoditi zakonodavstvu Evropske unije, ocjenjuje se postojeći nivo usklađenosti, te potreba daljnjeg prilagođavanja zakonodavstvu Evropske unije.
Na strani Evropske unije u sklopu screeninga učestvuju predstavnici Evropske komisije, a iz države kandidatkinje članovi radnih grupa za pripremu pregovora po pojedinim poglavljima pregovora o članstvu, te predstavnici institucija države kandidatkinje.
U okviru procedure screeninga, od države kandidatkinje očekuje se da na temelju analize pokaže da li će moći u potpunosti prihvatiti pravnu stečevinu Europske unije (acquis communautaire) u pojedinom poglavlju i uskladiti uočene razlike u zakonodavstvu ili ima namjeru zatražiti odgovarajuće prelazne periode za potpuno usklađivanje i provođenje zakonodavstva Evropske unije.
Nakon provedenog screeninga Evropska komisija u saradnji s državom kandidatkinjom izrađuje izvještaj o rezultatima za svako pojedinačno poglavlje u kojem daje ocjenu spremnosti države kandidatkinje i preporuku za otvaranje sadržajnih pregovora za pojedinačno poglavlje pregovora o pristupanju. Izvještaj o rezultatima screeninga Evropska komisija dostavlja državi kandidatkinji i Vijeću Evropske unije. Nakon završetka analitičkoga pregleda, odluku o otvaranju pregovora u pojedinom poglavlju ovisno o ocjeni spremnosti države kandidatkinje, odnosno samog screeninga, donose države članice u okviru Vijeća Europske unije. Ovom odlukom počinju sadržajni pregovori koji se vode na osnovu pregovaračkih stavova država EU i države kandidatkinje, a koja se izrađuju na osnovu rezultata screeninga.
Dakle, od nivoa usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravnom stečevinom Evropske unije koji se utvrdi procesom screeninga zavisit će dužina i težina sadržajnog dijela pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Iako Bosna i Hercegovina još uvijek nije država kandidatkinja za prijem u članstvo Evropske unije, Republika Hrvatska je još ranije ustupila Bosni i Hercegovini hrvatski prevod pravne stečevine Evropske unije što se može iskoristiti za početak samoinicijativnog usklađivanja zakonodavstva Bosne i Hercegovina se pravom stečevinom Evropske unije. Ovakav proaktivan pristup može biti važan iz razloga što ako prva faza pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, tzv. screening, pokaže da Bosna i Hercegovina ima određen stepen usklađenosti svojih pravnih propisa sa propisima Evropske unije, to će značiti da će sam proces pregovora biti kraći, jer neće ostati mnogo da se uskladi, što će u konačnici skratiti put Bosne i Hercegovine prema članstvu u Evropskoj uniji.
Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su stanovišta autora, ne nužno i Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH.