Piše: Dalibor Tanić
Sarajevo, Februar 2016
U Bosni i Hercegovini nekada je postojao sistem oporezivanja na način da su plate bile različito oporezivane u zavisnosti od njihove visine. Tada nije bilo moguće platu od recimo 1.500 KM, oporezati istom stopom poreza kao platu od 500 KM. Obzirom da je takav sistem bio kompleksan, uveden je jedinstven sistem, po kojem su sve plate bile jednako oporezivane. Nakon što je BiH pristupila reformama koje su temelj za pristupanje Evropskoj uniji, pitanje dvostrukog ili višestopnog oporezivanja, ponovo je pokrenuto. U međuvremenu, u Republici Srpskoj je uveden ovakav način oporezivanja, a Federacija BiH razmatra da se sa ovom praksom krene najkasnije od marta ove godine.
Akcioni plan Vlade
Vlada Federacije BiH već nekoliko godina unazad razmatra uvođenje višestopnog oporezivanja plate, čime bi se harmonizirala sa Republikom Srpskom koja je ovaj sistem uvela u svoje poresko zakonodavstvo. Ovo je počelo još u Vladi Nermina Nikšića kada je formirana Radna grupa koja je radila na izmjenama Zakona o porezu na dohodak, ali je zbog pritiska javnosti njen rad bio prekinut. Vlada Fadila Novalića je ovo pitanje ponovo aktuelizirala i uvela ga u Akcioni plan Vlade za period 2015. – 2018. godine.
Uvođenje višestopnog oporezivanja dohotka zahtjeva puno analiza, a obzirom da se i ranije radilo na tome ono i nije neka novina, već nešto što treba da se konkretizuje. U ovom slučaju, Vlada FBiH je ranije preuzela obaveze, započela sa reformama i sada treba da ih ispuni.
U Akcionom planu Vlade FBiH definisane su dvije stope (veća i manja) po kojima bi se trebao oporezivati dohodak. Međutim, pitanje je da li su to dvije, ili više stopa i zbog toga su neophodne detaljnene analize. U obzir prije svega treba uzeti podatke o broju zaposlenih, visini primanja, pa onda na bazi toga proračunati uticaj dvostrukog oporezivanja, ali na na način da to bude neutralni efekt.
To znači da nova stopa oporezivanja (ili više njih) ne bi trebala biti novo opterećenje za radnike, izuzev za one koji primaju visoke plate. Zapravo, to treba da bude i suština. Oni koji imaju veće plate, treba da plaćaju veći porez na dohodak, a oni koji imaju manje plate, da plaćaju manji porez.Ovaj sistem je poznat i kao “vertikalna pravednost” i u njoj postoji socijalno opravdanje, prije svega zbog onih koji primaju najniže plaće.
Prema do sada poznatim podacima, radi se na tome da će biti uvedene dvije stope poreza na dohodak, jedna stopa od 15% biće za one koji primaju veću platu i 5% za one sa manjim primanjima.
Veliki rizik
Mnogi stručnjaci tvrde da uvođenje dvostrukog oporezivanja za nas u ovom momentu nije neki prioritet i da je sada mnogo bitnije uvođenje u poresku osnovu svega što nije plata – naknada za prevoz i topli obrok. Cilj oporezivanja ove dvije naknade nije ubiranje poreza, već izbjegavanje manipulacije koje su danas na snazi, odnsno da poslodavac uposleniku isplaćuje platu kroz neoporezivi dio, odnosno topli obrok. Tako imamo slučajeve, primjera radi, da ako je minimalac recimo 350 KM, poslodavac može odrediti da je topli obrok 400 KM, tako da imamo platu od 750 KM, od koje se oporezuje samo 350 KM, jer se, kao što znamo, topli obrok ne oporezuje. U tom slučaju poslodavac ne bi imao interes da platu isplaćuje kroz topli obrok, nego da isplaćuje platu koliko ona zaista jeste. Time bi se isplaćivala mnogo veća stopa doprinosa, čime bi se na drugoj strani, očekivano, popravilo stanje i u penzionom fondu, koji se najviše puni upravo iz doprinosa.
Što se višestopnog oporezivanja tiče, nije tajna da to može biti velika zamka i prostor za nove manipulacije, barem do trenutka dok poreska administracija ne postane mnogo snažnija i efikasnija. Oni koji se nalaze u višoj poreskoj stopi, nalaziće način da budu u nižoj. Naša poreska administracija još uvijek nije jaka da može efikasno da kontroliše takvu vrstu poreza. Može se čak desiti da prihodi budu manji, jer će to stimulirati izbjegavanje poreza. Do tada, jedinstvena poreska stopa koja je na nekom srednjem nivou i vrlo je jednostavna za naplaćivanje je koliko-toliko bezbedna. Nema sumnje da je sistem dvostrukog oporezivanja potreban, ali je pre toga potrebno ojačati poresku administraciju.
Mišljenja i stavovi izneseni u ovom tekstu su stanovišta autora, ne nužno i Inicijative za monitoring evropskih integracija BiH.