Tekst objavljen u novinama Euro blic, maj 2019.
Bosna i Hercegovina nije dobila preporuku Evropske komisije da zaslužuje status kandidata i euforija koja je nastala u sredu pričom kako smo dobili pozitivno mišljenje potpuno je neutemeljena. Stav je ovo analitičara nakon što su detaljno proučili mišljenje EK o zahtevu BiH za članstvo u EU i analitički izveštaj koji je priložen uz njega. Naši sagovornici ističu da u mišljenju Evropske komisije nedostaje jasna preporuka da Savet EU odobri status kandidata za BiH. Sve što Evropska komisija ukazuje je da Savet treba da odluči ,,o narednim koracima za ovu zemlju ‘. Analitičari navode da EK u svom mišljenju i izveštaju jasno navodi da BiH za većinu stvari nije spremna i da uopšte nisu ispunjeni uslovi za neki znatniji napredak. Drugim rečima, samo su nas potapšali po ramenu u stilu “dobri ste, ali niste za nas”. Ukoliko BiH zaista želi da dobije status kandidata u budućnosti, moraće da sprovede niz opsežnih reformi, među kojima i promenu Ustava, što će verovatno dovesti do teške političke krize u zemlji. Ono što će izazvati najviše polemike i verovatno nas udaljiti od EU jeste jasna poruka da se moraju usvojiti odredbe koje će omogućiti državi preuzimanje nadležnosti od nižih nivoa vlasti. To znači da će država moći preuzeti nadležnosti od entiteta ili kantona, ukoliko se oni odluče za blokiranje pravne stečevine EU. Pored toga, uspostavljanje Vrhovnog suda BiH, sprovođenje presude “Sejdić-Finci , te sprovođenje odluka Ustavnog suda BiH – sve su ovo stvari koje moramo da ispunimo, a za koje do sada nismo uspeli da nađemo konsenzus i verovatno nećemo ni u budućnosti. Drugim rečima, BiH će verovatno još godinama tapkati u mestu i stajati pred vratima EU jer nećemo moći da ispunimo to što se traži od nas. Koordinator inicijative za monitoring evropskih integracija BiH Rasim Ibrahimagić ističe da se mišljenje EK ne može okarakterisati ni kao pozitivno ni kao negativno jer ono ne daje nikakav konkretan odgovor u tom pravcu. – Ono što je tačno jeste da mišljenje potvrđuje da BiH može postati članica EU, ali to nije ništa što do sada nismo znali. Ovih 14 prioriteta iz mišljenja su prioriteti bez kojih ne možemo uopšte razmatrati da počnemo sa pregovorima o pridruživanju – kaže Ibrahimagić. On podseća da Savet EU neće uopšte razmatrati mišljenje EK dok se ne formira vlast u BiH. Nakon formiranja vlasti, kako ističe Ibrahimagić, pratiće se sprovođenje prioriteta iz mišljenja, a potom će EK sledeće godine, u okviru narednog paketa o proširenju, napisati novi izveštaj u kojem će razmatrati dalje korake. Zapravo u ovom mišljenju nema nikakav konkretan predlog Savetu EU, osim da se taj izveštaj tek treba razmatrati nakon što se formira vlast na svim nivoima – ističe Ibrahimagić.
Govoreći o 14 ključnih prioriteta koji se navode u mišljenju, Ibrahimagić kaže da oni ne bi trebali biti sporni kada bi naši političari zaista želeli napredak i ulazak u EU. Međutim, kako ističe on, svedoci smo da se među tih 14 prioriteta nalazi dosta tačaka oko kojih su se politički protivnici u BiH sukobljavali u prethodnom periodu. Predlaže se da se ukinu veto mehanizmi u administrativnim teiima, koji služe u procesu evropskih integracija, i u procesu prihvatanja evropske pravne stečevine. Tu se, dakle, postavlja pitanje funkcionisanja mehanizma koordinacije. Zatim postavlja se uslov da BiH kroz Ustav deflniše klauzulu koja će omogućiti državnom nivou vlasti da
od nižih nivoa vlasti preuzme njihove nadležnosti podseća Ibrahimagić. On dodaje da je iz ovoga vidljivo da se otvaraju neke teme koje smo smatrali zatvorenim u smislu da oko njih nema dogovora. Ibrahimagić navodi da je EK među prioritete svrstala i uspostavu mehanizma ili institucije koja bi na državnom nivou brinula o ujednačavanju sudske prakse, koja bi dovela do veće pravne sigurnosti
građana. Na taj način se, kako ističe on, verovatno ponovo otvara pitanje uspostave vrhovnog suda BiH. Takođe, nedvosmisleno je rečeno da bez sprovođenja grupe presuda “Sejdić-Finci” nema jednakog tretiranja građana, što znači da je i to nešto što moramo rešiti i što više ne možemo odlagati. Mi se tim pitanjem nismo bavili misleći da će institucije EU zaboraviti na to upozorava Ibrahimagić.
I v.d. izvršnog direktora „Transparensi intrnešenela” Ivana Korajlić smatra da nam EK nije decidirano rekla da ne možemo dalje, ali da su dali mišljenje iz kojeg je vidljivo da BiH nije spremna, odnosno da je taj nivo spremnosti na početnom nivou. Jasno su kazali da nisu
ispunjeni uslovi za neki značajniji napredak i data je lista od 14 prioriteta koji praktično obuhvataju sve od demokratskog sistema, izbornog, ustavnog do vladavine prava, borbe protiv korupcije, ljudskih prava, i slično navodi Korajlićeva. Dodaje da to podrazumeva
toliko opsežne reforme koje, ako nastavimo dosadašnjim tempom, nećemo još dugo napraviti nikakav značajan korak. Korajlićeva ističe da je data jasna poruka donosiocima odluka u BiH da ukoliko ne pristupe tim reformama, ne možemo se nadati spremnosti
EU da primi BiH. Naša sagovornica kaže da jedino što je pozitivno iz mišljenja EK to što bi ovo trebalo da predstavlja okidač vlastima u BiH da konačno ozbiljnije pristupe reformama. A samo mišljenje kao mišljenje ne daje preporuku da BiH dobije kandidatski status,
već je samo navedeno dosadašnje stanje u BiH. Jasno je ukazano na brojne probleme pa i činjenicu da je upitno da li BiH može efikasno komunicirati sa EU imajući u vidu problem koordinacije unutar države, pa čak i probleme vezane za odgovor na dodatna pitanja EK napominje Korajlićeva. Ona ističe da se EK u svojoj analizi dotakla brojnih problema, posebno onih u pravosuđu. Počev od nedostatka nezavisnosti, odgovornosti, mehanizama kontrole, disciplinske odgovornosti, procesa odabira sudija i tužilaca, ocenjivanja
sudija i tužilaca i slično. I u drugim oblastima su, kako kaže Korajlićeva, date vrlo konkretne ocene nespremnosti BiH i nedostatka mehanizama i nefunkconisanje sistema. Tako da je jasno, kada se pročita mišljenje i prateći izveštaj. da je EU svesna da je BiH iza svih država u regionu i da smo najmanje uradili što se tiče brojnih reformi. Samim tim ta euforija i predstavljanje priče o nekom pozitivnom izveštaju zaista ne stoji zaključuje Korajlićeva.