Kvalitetan obrazovni sistem je ključan za ostanak mladih u BiH, koji često svoje ambicije ostvaruju upravo u zemljama Evropske unije. Obzirom da se sa problemom odliva mozgova suočavamo svake godine u sve većem broju, trebamo očekivati da se promjene u budućnosti fokusiraju upravo na obrazovanje i izgradnju tržišta rada, koje jedino može zadržati mlade ljude u BiH.
U okviru Analitičkog izvještaja Evropske komisije o Aplikaciji BiH za članstvo u EU stoji preporuka usvajanja nacionalne strategije za bezbjednost mrežnih i informacionih sistema te imenovanje jedinstvene kontakt osobe odgovorne za koordinaciju i prekograničnu saradnju.
Da li je Bosna i Hercegovina od objavljivanja Mišljenja i Analitičkog izvještaja uradila išta po ovom pitanju – unapređenja kvalitete obrazovanja?
Prema preporuci Komisije zakoni koji reguliraju direktna plaćanja moraju biti usklađeni na nivou države te postepeno ih usaglasiti sa pravilima EU, kao i odvajanje direktnih plaćanja pomoći od proizvodnje. Dodatno tome, Bosna i Herzegovina treba da uspostavi administrativne strukture koje su neophodne za zajedničku poljoprivrednu politiku.
S obzirom na činjenicu da su sigurnost i zdravlje na radnom mjestu u Bosni i Hercegovini razdvojeni, koncept sigurnosti i zdravlja na radu nikad nije ni zaživio ili je on na relativno niskom nivou.
Što se tiče finansijske nezavisnosti Regulatorne agencije za komunikacije, zaključak EK je da se finansijska nezavisnost popravila, mada još nije u potpunosti obezbjeđena.
“Kvalitet obrazovanja (je) neadekvatan. Potrošnja na istraživanja i razvoj je niska. Kvalitet fizičkog kapitala u zemlji je narušen hroničnim pomanjkanjem ulaganja i neefikasnom realizacijom.“
Iz procesa pružanja pomoći od strane Evropske unije, može se vidjeti da sama Unija nastoji pružiti značajnu podršku Bosni i Hercegovini u sektoru monetarne i ekonomske politike koju država može iskoristiti na najbolji mogući način i započeti svoj put ka integracijama u Evropsku uniju.
U Analitičkom izvještaju Evropske komisije o Aplikaciji Bosne i Hercegovine za članstvo u Evropskoj uniji ističe se da u kontekstu Bosne i Hercegovine ne postoje ciljane strategije niti akcioni planovi isključivo za pitanja diskriminacije u vezi sa zapošljavanjem što pokazuje da je primjena propisa o zabrani diskriminacije u praksi na izuzetno niskom nivou.
Iako Bosna i Hercegovina ne predstavlja najveće zagađivače u Evropi, brojni su nedostaci, kako u legislativi, tako i u sprovođenju zakona u praksi.
Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju BiH i države članice EU trebaju da podstiču saradnju u civilnim naučnim istraživanjima i tehnološkom razvoju na osnovu uzajamne koristi. Bosna i Hercegovina je postigla određeni nivo pripremljenosti u oblasti nauke i istraživanja.
U tekstu Analitičkog izvještaja Evropske komisije o Aplikaciji BiH za članstvo u EU prepoznata je potreba za ojačavanjem informacijske i obrazovne funkcije Instituta za intelektualno vlasništvo Bosne i Hercegovine kroz uspostavljanje namjenskih, potpuno operativnih centara.